M U Š I Č A R S K A   E N T O M O L O G I J A - OPŠTE KARAKTERISTIKE KAMENJARKI
   
   Istorija mušičarenja
 
   Tekstovi

   Reke

   Mušičarska 
   entomologija

   Znakovi na vodi

   Imitacije

   Mušičarske radionice

   Prodaja
 
   O nama
 
   Linkovi
 
   Home
 

 

    Pastrmkina hrana    Jednodnevke      Kamenjarke    Tularaši     Dvokrilci     Ostali insekti

    Spisak jednodnevki    Skice nimfi jednodnevki     Skice nimfi kamenjarki   Skice Diptera

   Skice Crustacea      Skice Trichoptera

 

         Kao i jednodnevke, kamenjarke su vrlo stari insekti. Njihovi fosilni ostatci otkriveni su u stenama iz doba Perma (pre 230-280 miliona godina). Ime su dobile zato što dosta vremena provode mirujući na stenama i kamenju u blizini reka. Larve kamenjarki najviše nastanjuju brze i hladne planinske vode čija temperatura ne prelazi 25 °C. Razlog za to je što imaju veliku potrebu za kiseonikom. Njihove krilate forme se raspoznaju po dva para krila koja su približno iste veličine i dva repića na kraju tela. Krila su im daleko čvršća od krila ostalih vodenih insekata, a kada insekt miruje složena su horizontalno sa gornje strane tela.

           Kod nekih manjih vrsta krila mogu da delimično budu obmotana oko tela, što im daje karakterističan izduženi izgled. Njihov let je prilično spor i nezgrapan tako da se po tome mogu prepoznati. Među kamenjarke spadaju neki od najvećih insekata naših voda sa dužinom krila i od 50 mm, a ponekad i većom. Oplođene ženke kamenjarki polažu jaja u vidu želatinozne loptice na površinu vode. Iz jaja se izležu larve - nimfe, koje se hrane organskim materijalom (detritus) sa dna. Tokom porasta one postaju specifične u pogledu ishrane tako da se neke vrste hrane biljnom hranom (herbivore) a druge životinjskom (carnivore).

     
          Najveće vrste kamenjarki su po pravilu karnivore koje love manje insekte. Većina kamenjarki ima životni ciklus od godinu dana ali kod nekih velikih vrsta to može da traje dve ili tri godine. Nimfe kamenjarki, iako donekle liče na nimfe jednodnevki ipak se znatno razlikuju. One su robustnije građene, i uvek imaju dva repića. Pored toga, njihov trbušni deo (abdomen) ima 12 segmenata. Zapravo, ove nimfe veoma liče na odrasle kamenjarke i od njih se razlikuju samo po tome što nemaju krila.

                       

                 Kada dođe trenutak za izletanje iz vode velika većina vrsta kamenjarki izlaze na obalu ili objekte koji izviruju iz vode (kamenje, vegetacija i td.) tako da se preobražaj dešava u vazdušnoj sredini. Često je moguće videti odbačene nimfalne košuljice na kamenju rečnih obala. Većina vrsta ovaj prelazak iz vode na suvo obavlja u noćnim satima verovatno da bi teže postajale plen ptica i drugih životinja koje se njima hrane. Smatra se da temperatura sredine i dužina dnevne svetlosti (fotoperiod) imaju uticaj na vreme izlaska kamenjarki iz vode. To važi i za ostale vodene insekte. Način na koji kamenjarke izlaze iz vodene sredine onemogućava pastrmke da ih uspešno love u tom periodu. Istina, moguće je zateći pastrmku koja pored obale čeka nailazak nimfi koje su krenule napolje, ali je prlično teško imitirati takvo ponašanje veštačkim mušicama. Pastrmke, međutim, veoma rado pri dnu love nimfe kamenjarki. One nisu dobri plivači, tako da su kada ih voda ponese prilično bespomoćne dok se ne prihvate za neku podlogu. Posle izlaska iz nimfalne košuljice kamenjarke se sklanjaju u obližnju vegetaciju. To je imago forma koja je polno zrela, tako da u narednom periodu koji obično traje nekoliko dana, dolazi do sparivanja mužjaka i ženki. Mužjaci ostaju na kopnu i više se ne vraćaju na vodu. Kod nekih vrsta kamenjarki mužjaci imaju zakržljala krila tako da uopšte ne lete već se kreću samo po tlu.

            Karakterističan je način na koji se jedinke ovog reda sparuju radi reprodukcije. Naime, ovi insekti se privlače ritmičnim udaranjem telom po tlu. Prvo sa tim započinju mužjaci, na šta im ženke odgovaraju istom vrstom udaranja. Nakon nekoliko naizmeničnih "poziva" i "odgovora" par se nalazi i sparuje. Jačina i učestalost udaraca su karakteristični za svaku vrstu. Zvuk se prenosi kroz podlogu (zemlja, kamen) i na taj način je obezbeđeno da se muške i ženske jedinke nađu i produže vrstu. Oplođene ženke lete do reke gde polažu jaja. To je jedina prilika kada pastrmke mogu sa lakoćom da ih love. Na rekama u kojima živi veća populacija kamenjarki ženke mogu masovno da se grupišu pri polaganju jajašaca i da izazovu pastrmke na intenzivnu ishranu. Tada korektna imitacija odgovarajuće vrste može da bude vrlo uspešna. Značaj ovih insekata jako varira od reke do reke, tako da na nekima čine važan deo ishrane pastrmki, dok su na drugima gotovo beznačajne. Po pravilu više kamenjarki ima u visokoplaninskim rekama i potocima nego u nizijskim vodama sporog toka.

 

        Detalje o životu pastrmki, njene hrane i imitacijama možete pronaći u knjizi Znakovi na vodi a i na stranama ovog sajta koje se bave njenim predstavljanjem.