I S T O R I J A   M U Š I Č A R E N J A - P O G A N O V S K I  R I B O L O V A C
   
   I
   Istorija mušičarenja
   
   
Tekstovi

   Reke

   Mušičarska
   entomologija

   Znakovi na vodi

   Imitacije

   Mušičarske radionice

   Prodaja
 
   O nama
 
   Linkovi
 
   Home
 


      
Elijanov zapis        Poganovski mušičar       Sveti Zenone        Reka maglovitih vremena

       Lokacija reke Astreus        Istorija izrade udica

            Sakriven gustim zelenilom vegetacije, na omanjoj zaravni kraj reke Jerme, oslonjen na padine Vlaške planine, opstaje manastir Svetog Jovana Bogoslova. Izgrađen u XIV veku, predstavljao je jednu od najstarijih tačaka hrišćanske duhovnosti na Blakanu i dom mnogim generacijama monaha koji su u najtežim vekovima sačuvali iskru pravoslavlja. Neverovatna lepota fresaka manastira Sveti Jovan koji je u svom veku doživeo nekoliko velikih poplava i razaranja, uvek su nanovo izranjale u svom punom sjaju ali jedan mali detalj posebno privlači našu pažnju. 

       
     Krajnje neuobičajeno za scene fresaka, propisanih u to vreme veoma strogim crkvenim pravilima, na jednoj od njih je slika ribolovca koji sa štapom u rukama i malom korpom pored nogu sedi na obali reke i peca. Sa velikom preciznošću srednjevekovni umetnik je naslikao i čitav mali svet reke i rečnog dna : ribe, rakove, školjke i larve insekata. Sve ovo ne bi bilo tako neuobičajeno da reka sa freske nije Jordan i da glavna scena freske nije krštenje Isusa Hrista. Suočeni sa ovim činjenicama ne morate biti ribolovac a da sebi ne postavite neka pitanja.  

        Manastir Sveti Jovan Bogoslov ( XIV vek)

     

     

    Dali je umetnik želeo da stavljanjem detalja iz svakodnevnog života na ključnu biblijsku scenu, prenese najvažniju poruku hrišćanstva izgubljenu dokom dvadeset vekova njegovog postojanja . . . 

  

 . .  dali je slikar i sam bio ribolovac pa je na ovaj način stavio svojevrstan potpis svog dela . . . .

  

 . . . ili je samo živopisao prizor koji je često vidjao na obalama obližnje Jerme.

          

 

 

Fotografija originalne freske u manastiru Sveti Jovan Bogoslov

 

 

          U nedostatku čvršćih dokaza i dalje ćemo slediti logiku i verovati da su živopisci , poreklom iz Janjinske oblasti u Grčkoj - vrlo blizu Imatije, oblasti koju Elijan navodi kao prapostojbinu mušičarenja, preneli na zidove manastira prizore koje su poneli u sećanju iz rodnog kraja, sretali tokom puta ili možda  zatekli na obalama Jerme. Deo freske sa scenom ribolovca kraj reke Jordan (Jerme) trenutno je u procesu restauracije. Iskreno se nadamo da će uskoro zasjati sjajem koji je imala pre mnogo vekova i nastaviti da nas inspiriše na razmišljanje o generacijama ribolovaca koji su uživali sa ribolovačkim štapom  u rukama davno pre nas.


                                                                                                                           

 

 
                 
                   Skica freske Hristovog krštenja