Dalja analiza lokacije reke Astreus

                Ovaj tekst predstavlja na{a zavr{na istra`ivanja i razmi{ljanja o dana{njoj lokaciji anti~ke reke Astreus, na kojoj je opa`en i prvi put opisan ribolov ve{ta~kom mu{icom. Posve}ujemo ga na{em pokojnom kolegi Andriji Urbanu koji je najzaslu`niji za usmeravanje na{eg interesovana ka ovoj temi.  

Kandidati za Astreus

      U ranijim tekstovima, objavljenim u Ribolova~koj Reviji (broj 43 - april 2001) i The American Fly Fisher (TAFF, jesen 2001), dat je prikaz literature koja je do tada objavljena o mogu}oj savremenoj reci koja bi mogla da bude Astreus (Astræus), reka na kojoj je rimski autor Elijan (Ælian) prvi put opisao mu{i~arenje. Izbor verovatnih reka je redukovan na samo dve: Kutiku (Koutichas) i Arapicu (Arapitsas), reke u severnoj Gr~koj nedaleko od mesta Nausa (Naousa), nekih 70 km od Soluna. Naravno, nemogu}e je biti sasvim siguran po ovom pitanju, po{to su informacije o tome retke i nepouzdane, me|utim, ovom prilikom }emo poku{ati da problem dalje istra`imo iz razli~itih uglova, i ponudimo neke odgovore.

     Elijan kratko opisuje polo`aj Astreusa, „izme|u Verije (Berœa) i Soluna (Thessalonica)”. Me|utim, posle samo letimi~nog pogleda na mapu jasno je da direktna linija izme|u ova dva grada ne preseca reku na kojoj je pastrmka mogla da se lovi na mu{ice. Tamo postoje tri reke: Galikos (Gallikos), poznat u stara vremena kao E{edorus (Echedorus), Vardar (Axios) i Ludijus (Loudias) (Mapa 1). To su spore i muljevite ravni~arske reke (Ludijus je danas kanal) u kojima nema pastrmki. Samo to bi bilo dovoljno da bismo ih odbacili kao kandidate za Astreus, ali ima jo{ dosta dokaza koji to potvr|uju. Kao prvo, u Elijanovo vreme (170-230) te reke su bile dobro poznate pod svojim dana{njim imenima. Aksios se pominje kod Herodota, Strabona i Plinija Drugog, Ludijus pominje Herodot, dok se E{edorus pominje kod Strabona i u Gr~koj mitologiji kao reka koju je posetio Herakle.

Karta 1. Dana{nja situacija u posmatranoj oblasti, numerisane reke su: 1. Galikos, 2. Vardar, 3. Ludijus, 4. Haliakmon, 5. Regionalni kanal, 6. Arapica, 7. Kutika.

        Jo{ jedna reka se pominjala kao mogu} kandidat za Astreus -  Haliakmon, najdu`a reka u Gr~koj, koja se uliva u more nedaleko od Verije. Imaju}i u vidu da je ova reka salmonidna u gornjem toku, mogla bi da bude potencijalni kandidat, iako direktno ne preseca liniju Solun - Verija. Me|utim, ta reka se tako|e pominje pod istim imenom u tekstovima Herodota, Strabona i Plinija. Ti klasi~ni tekstovi svakako su bili poznati Elijanu. Neki od njih su, smatra se, bili direktni izvori njegovih informacija, pa se mo`e pretpostaviti da bi Elijan koristio postoje}a imena reka, ukoliko je hteo da pi{e o njima. [ta vi{e, Vardar (Axios) i Haliakmon su bili poznati bogovi u gr~koj mitologiji, {to jo{ vi{e smanjuje verovatno}u da je ime reke Elijan zamenio nekim drugim.

     Sama ~injenica da u opisanoj oblasti, koja je jedva malo vi{a od nivoa mora, ni u jednoj reci ne `ive pastrmke bila bi dovoljan razlog da se sve navedene reke odbace od mu{i~ara kao kandidati za Astreus. Izgleda da me|u profesionalnim istori~arima nije bilo mu{i~ara koji bi `eleli da ovo ispitaju. Tako je odgovor profesora Jud`ina Borze (Eugene N. Borza, Pennsylvania State University), koji je veliki autoritet za istoriju Makedonije, bio da je "Elijan verovatno pogre{io i pome{ao Axios i Astreus". Uz svo po{tovanje profesora Borze, koji je vrlo ljubazno odgovorio na na{a pitanja, mi ne mo`emo da  prihvatimo da je Vardar bio Astreus. Po na{em mi{ljenju, ni jedna od gore navedenih reka nije ozbiljan kandidat za Astreus, ne samo na osnovu pregledna literature, ve} i na bazi nekoliko poseta toj oblasti.

 Hemondov tekst i njegov efekat

      U novije vreme potraga za Astreusom je pokrenuta kratkim ali vrlo iscrpnim tekstom koji je 1997. objavio profesor Hemond (N.G.L. Hammond) sa Kembrid`a. Taj tekst je izvr{io sna`an uticaj na sve novije tekstove uklju~uju}i i one u kojima smo mi bili autori. Izgledalo je da je on razre{io misteriju, pri ~emu je Arapica bila progla{ena za savremenu reku koja je bila Astreus. Me|utim, u tekstu je bilo nekih neta~nosti, koje su navele nau~nike da posumnjaju u njegove zaklju~ke.                                                      

         Hemond je na~inio neke nenamerne gre{ke, iako je velika ve}ina informacija u tekstu ta~na, {to je verovatno dovelo do sumnje u njegove zaklju~ke. Zna~ajan problem bio je kontroverza oko reke Skirtus (Scirtus), koja je prema njemu tekla kroz Edesu, stari makedonski grad, koji je blizu Verije i Soluna. Ta reka je smatrana za mogu}eg kandidata za Astreus, ali je Hemond odbacio po{to je "u Elijanovo vreme ona nosila ime Scirtus". Reku je pomenuo Prokopije u jednom tekstu, gde navodi kako je Skirtus poplavio Edesu. Me|utim, radilo se o drugom gradu sa istim imenom, koji je bio u Mesopotamiji, kroz koji je stvarno proticala reka Skirtus ("reka koja ska~e"). Taj grad je danas u Turskoj i zove se Sanli Urfa, a reka se danas zove Daisan. Po{to se to razjasnilo ispostavilo se da reka koja proti~e kroz makedonsku Edesu ne mo`e da se odbaci po osnovi da joj je ime bilo poznato. To je reka Vodenka (Vodhas) u {iroj oblasti u kojoj mo`e da se tra`i Astreus, koja je danas bogata vodom i stvara ~uvene vodopade kod Edese, visine 70 m. Ti vodopadi bi bili upadljiv detalj da su postojali u Elijanovo vreme, ali izgleda da nisu. Do kraja 14. veka najve}i deo te vode je bio zadr`avan u manjem jezeru zapadno od Edese. Zatim se voda oslobodila, verovatno usled zemljotresa, i po~ela da te~e kroz grad, stvaraju}i mnogo manjih re~ica i vodopada. Jovan Cviji} (Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, 1906), na{ veliki nau~nik, je dao detaljno obja{njenje kako je izgledala ta reka u pro{losti. Postojale su tri faze u razvoju vodopada kod Edese: 1. do 12. veka reka je tekla pod zemljom, 2. od 12. do 14. veka voda se skupljala u jezeru kod Edese i 3. posle toga nastali su vodopadi. Ovo nam poma`e ne toliko da otkrijemo gde je bio Astreus, koliko gde on nije mogao da bude.

     Drugi problem nastao je u vezi sa kartom koju je Hemond objavio u svom radu. Da bi se to lak{e razumelo dajemo deo njegove karte objavljene u knjizi "Genije Aleksandra Velikog" (1997). Autor je pretpostavio da je Astreus bio pritoka Haliakmona. Citira}emo Hemondov tekst:

„...Astreus se ulivao u Haliakmon u Herodotovo vreme ... U novije vreme, karta iz 1928 pokazuje u sredini doline veliko jezero (kod Janice) u koje se ulivaju sve reke koje dolaze sa zapadnih padina planina i idu u mo~vare. Nakon toga jezero je isu{eno i nastao je "regionalni kanal" da odvede vodu sa zapadnih padina, ne u dolinu ve} u Haliakmon. Zbog toga kanal prati prirodnu liniju tla i verovatno je to pravac nekada{njeg Astreusa. To je lokacija na kojoj sam prikazao Astreus u mojim knjigama "Atlas anti~kog gr~kog i rimskog sveta" (1991) na mapi 12 i u "^udu koje je bila Makedonija"(1991) na slici 2.

Karta 2. Hemondova karta na kojoj je Astreus pritoka Haliakmona

           Ovaj tekst je bio osnova za nastanak mape na kojoj je Astreus prikazan kao pritoka Haliakmona (TAFF, 2001). Me|utim, dalje istra`ivanje problema i poseta samoj lokaciji pokazali su da je situacija ne{to druga~ija. Prirodan polo`aj zemlji{ta na toj lokaciji ne dozvoljava da se reka uliva u Haliakmon na mestu gde je to prikazano na Karti 2. Drugim re~ima, regionalni kanal nije "pratio prirodnu liniju tla". Izme|u Haliakmona i Verije nalazi se deo ne{to vi{eg zemlji{ta, koje ~ine isto~ne padine planine Vermion, a koje ne dozvoljavaju pritokama dana{njeg regionalnog kanala da do|u do Haliakmona. One su se ulivale u jezero kod Pele (poznato i kao Jezero kod Janice) i u okolne mo~vare. To se dobro vidi na mnogim starim mapama, a najbolji primer je Cviji}eva karta iz 1906. Njegov rad, verovatno najbolja analiza ikad objavljena o geologiji i geografiji Makedonije, jasno je pokazao da na po~etku 20-tog veka Haliakmon nije imao pritoke sa isto~nih padina planine Vermion. Na bazi tih podataka mo`emo da zaklju~imo da je u anti~ko vreme bilo prakti~no isto, iako se veli~ina jezera menjala. To prakti~no zna~i da pastrmska reka Astreus nikada nije moga da se stvarno na|e na liniji „"izme|u Verije i Soluna".

Karta 3. Cviji}eva karta koja pokazuje situaciju iz 1906. godine

             Imaju}i u vidu da su tri vodotoka koji teku izme|u Soluna i Verije jako daleko od pastrmskih reka, pretpostavili smo da Astreus treba tra`iti me|u podesnim rekama u blizini U Gr~koj pastrmke mogu da se na|u na visinama ve}im od 300 m iznad nivoa mora. Planina najbli`a Veriji je Vermion. Verija le`i na isto~nim padinama te planine, te je bilo logi~no da se Astreus tra`i me|u rekama koje se slivaju sa te planine. Izbor je bio ograni~en i prikladno{}u reke za na~in ribolova koji je opisao Elijan.

 Lociranje Astreusa 

     Iz istra`ivanja obavljenih za ranije ~lanke bilo je jasno da postoje samo dva prava kandidata za Astreus: Kutika i Arapica. Poseta tom delu Gr~ke pokazala je da je Kutika veoma mala re~ica (zapravo potok), i da ne mo`e da se smatra pravim kandidatom (Slika 1). Njena mala i uzana dolina ukazuje da to ni ranije nije bila reka bogatija vodom.

Slika 1. Kutika

Me|utim, Arapica, {to na gr~kom zna~i "Mala Crna Reka", ili kako bismo mi to rekli „"Crnica", izgleda ba{ kako treba (Slike 3 i 4). To je pastrmska reka koja je najbli`a Veriji. Arapica izvire iz sna`nog vrela (Slika 2) koje se nalazi ispod kre~nja~kog brda u parku koji se zove „"Agios Nikolaos" (Sveti Nikola), koji se nalazi oko 2 km udaljen od grada Nausa i oko 20 km od Verije (Mapa 4). Do Nause reka te~e u pravcu istok-zapad, a zatim menja kurs u severo-zapadnom pravcu, prolaze}i kroz mesta Levkadija i Kopanos u nizijskoj makedonskoj dolini. Posle toga reka dolazi do regionalnog kanala. U Nausi se na reci nalaze ~uveni vodopadi. Njena ~ista i hladna voda je odli~no stani{te za pastrmke gotovo u celom toku. Ribolov je zabranjen, ali se u gornjem toku nalazi ve}i broj pastrmskih ribnjaka, a i u reci `ivi zna~ajna populacija kalifornijskih pastrmki. Sve to ukazuje da se radi o reci u kojoj su vrlo pogodni uslovi za `ivot salmonida (Slike 3-5)

Slika 2. Izvor Arapice u Svetom Nikoli

Slika 3. Arapica u Svetom Nikoli – mirni deo

Slika 4. Arapica u Svetom Nikoli – brzi deo

Slika 5. Arapica nizvodno od Nause

Mapa 4. Dana{nja situacija u Nausi sa okolinom, ozna~ena mesta su: 1. Sveti Nikola, 2. Aristotelova {kola, 3. anti~ki amfiteatar, 4. Makedonski grobovi.

         U zaklju~ku mo`emo da istaknemo da je Arapica locirana u oblasti u kojoj bi Astreus mogao da se o~ekuje i da je to svakako bila pastrmska reka u pro{losti. Pored toga, ta reka je savr{eno prikladna za na~in ribolova kakav je u svom tekstu opisao Elijan. On je opisao mu{i~arenje sa {tapom dugim {est stopa (oko 180 cm) i strunom iste du`ine. Iz na{ih ranijih prou~avanja tradicionalnog mu{i~arenja na nekim rekama Balkana, imali smo prilike da se uverimo da takva vrsta mu{i~arenja i danas mo`e da se vidi (Slika 6). Posmatranje tih ribolovaca puno nam je pomoglo da shvatimo kako se pecalo u Elijanovo vreme, i kakav tip vode odgovara za taj na~in ribolova. [est stopa je prili~no kratak {tap za dana{nja merila, ali na pravom tipu vode sa njim se mo`e uspe{no mu{i~ariti. Zbog toga su za takvo mu{i~arenje podesne manje do srednje velike reke sa brzacima. Tom arhai~nom vidu mu{i~arenja Arapica u svakom pogledu odgovara, vi{e od bilo koje druge reke u regionu.

Slika 6. Tradicionalno mu{i~arenje sa kratkim leskovim {tapom

Da li je bilo mogu}e da je pri~a o ribolovu na ovom relativno maloj reci stigla do Elijana koji je `iveo u dalekom Rimu i nikada nije mnogo putovao? Iz arheolo{kih istra`ivanja i iskopavanja poznato je da su neka zna~ajna mesta postojala na obalama ove reke. Ve}i broj grobova iz Makedonskih vremena su otkriveni u njenom donjem toku. Tako|e, u mestu Kopanos nalazi se prili~no veliki amfiteatar (kapaciteta 1500 posetilaca). Pored toga, kraj reke je otkrivena i veoma bogata vila iz rimskog vremena. Me|utim, na obali ove reke nalazi se jedno mesto koje svojim zna~ajem nadvisuje sva ostala. To je Aristotelova [kola (Nymphaion, Slika 7), o kojoj u zvani~noj prezentaciji Ministarstva Kulture Gr~ke pi{e slede}e:

„"Skloni{te Nimfi (Nymphaion) se nalazi u predivnom kraju, bogatom vodom i vegetacijom, na mestu zvanom Izvorija u blizini Nause. U drugoj polovini 4. veka pre Hrista ovaj lokalitet je ure|en da prihvati {kolu u kojoj je ~uveni filozof Aristotel davao ~asove iz filozofije, umetnosti i matematike mladom Aleksandru, sinu kralja Makedonije. Na tom mestu nalaze se dve pe}ine, kamen je dodatno izdubljen u ~etvorougaonom obliku, a kolonada jonskih stubova je podr`avala krov."

Slika 7. Aristotelova {kola u Izvoriji

          [kola se nalazi na levoj obali Arapice, blizu jakog kra{kog izvora, oko 3 km od Nause. U tom delu reka ulazi i plodnu ravnicu i ide kroz vinograde i bujne planta`e vo}a. Voda u reci je i dalje bistra. Mogu}e je da ~ak i tu mogu da `ive pastrmke. ^injenica da je Aleksandar Veliki od 13. do 16. godine `ivota prakti~no `iveo na obalama ove reke svakako je vrlo zna~ajna. Sve {to je povezano sa `ivotom tog velikog Makedonskog kralja, koga mnogi smatraju najve}im vladarem svih vremena, postalo je legendarno. Stoga mo`emo zaklju~iti da je reka koja je proticala kraj njegove {kole (po kojoj se srednje {kole i danas zovu "Gimnazija"), bila svakako prili~no poznata u anti~ko vreme.

 Zaklju~ak 

     Na bazi na{eg istra`ivanja i nekoliko poseta tom regionu, Arapica se ~ini kao najozbiljniji kandidat za Astreus. Slede}i razlozi su nas naveli na taj zaklju~ak: 1. to je pastrmska reka koja te~e nedaleko od Verije, 2. podesna je za vrstu ribolova koju je opisao Elijan, 3. bila je zna~ajna i verovatno vrlo poznata u stara vremena. Iako se u ovom tekstu donekle ne sla`emo sa Hemondom u nekim detaljima, mi smo u osnovi saglasni sa njegovim zaklju~kom da je Arapica najverovatnije reka koja je bila anti~ki Astreus. Na`alost, reka je donekle promenjena usled ljudske aktivnosti. Postoji vi{e malih pastrmskih ribnjaka nedaleko od njenog izvora, a deo reke je kaptiran za vodovod na samom izvoru. U preostalom delu reke autohtona poto~na pastrmka je zamenjena kalifornijskom. Ipak, legendarni Astreus je i dalje tamo, tako da svako koga zanima mo`e da ode i uveri se u to svojim o~ima.

 Literatura:

Andrija Urban i Goran Grubi} (2001): Astreus, reka maglovitog vremena. Ribolova~ka Revija broj 43. http://www.ribolovacki-magazin.co.yu/index2.htm

Goran Grubic and Andrew Herd (2001) The American Fly Fisher. Fall 2001, Volume 27, number 4, pages 16-22. http://www.flyfishinghistory.com/astraeus_looking_2.htm