Vicočica       Temštica     Jerma    Resava   Mlava

  
                 Gornji krak reke Mlave koji se zove Tisnica, izvire ispod vrha Veliki Krš na Kučajskim planinama. Tisnica je mala reka koja protiče uz istočne padine planine Beljanice. Kod Žagubice Tisnica se sastaje sa vodom koja izvire iz snažnog kraškog vrela i tu, na nadmorskoj visini od 312 m nastaje Mlava. Mereno od Žagubičkog vrela ova reka je ukupno duga 122 km. Reka je pri prosečnom vodostaju široka između 10 i 20 metara, a tek ponegde je šira ili uža. Prosečna dubina je oko jedan metar, ali ima retkih virova sa dubinom od dva, pa čak i 2,5 metra. Dno reke je uglavnom peskovito, sa pojedinim delovima na kojima preovlađuje šljunak.

                                                          Vrelo Mlave

U gornjem delu Mlava protiče kroz pitomu Homoljsku dolinu, ima relativno miran tok. Uz reku se nalaze njive a obale su dosta zarasle u vrbe i jove, koje pri visokom vodostaju mogu da otežaju mušičarenje. Pri srednjem i nižem vodostaju reka je veoma pogodna za mušičarenje svim tehnikama. S obzirom da veći deo njene vode potiče iz kraškog vrela reka je pretežno hladna i bistra. Deo reke u Homoljskoj dolini je pristupačan, pošto put nikad nije daleko od nje. Kod sela Izvarica u Mlavu se uliva Jošanička reka. Nešto dalje nalazi se selo Ribare gde reka ulazi u klisuru. Gornji tok i deo klisure čine salmonidni deo Mlave. Reka je poznata po ulovima krupnih pastrmki. Razlog za to je svakako što u njoj postoji obilje riblje hrane, a posebno se ističe ogromna populacija račića Gammarus.

                                                         Mlavski gamarus

Klisura reke Mlave naziva se Gornjačko-ribarska, duga je preko dvadeset kilometara. Ona počinje kod sela Ribare a završava se kod sela Ždrelo i ima dva proširenja, kod velikog sela Krepoljina i manastira Gornjak. Kod Krepoljina Mlava prima značajnu pritoku, Krupajsku reku, koja je takođe poznata po ulovima krupne pastrmke. Region Homolja prestaje kod manastira Gornjak, a to je približno i granica salmonidnog dela reke. Nizvodno od manastira dominiraju klen, mrena, skobalj i druge vrste prelaznog regiona. Praktično u celom daljem toku reke može se veoma lepo loviti klen na veštačke mušice, i to postaje sve popularniji način ribolova.

Nizvodno od Ždrela, Mlava ulazi u plodnu dolinu i protiče pored sela Šetonje, Malo i Veliko Laole kao i pored grada Petrovca na Mlavi. Reka je tu sve veća i sve lakše se muti. Dalje reka teče pored sela Kamenovo, Trnovče i Rašanac i ulazi u oblast koja se zove Stig. U Stigu Mlava dobija odlike ravničarske reke, često se njena voda deli u više tokova, a s proleća se lako izliva iz korita izazivajući poplave. Tu reka protiče pored sledećih sela: Veliko Selo, Toponica, Kalište, Malo Crniċe, Veliko Crniċe, Salakovac, Trnjane, Nabrađe, Bubušinac i Bradarac, a važno je napomenuti da je njen tok udaljen samo nekoliko kilometara od Požarevca. Pre nego što na 67 m nadmorske visine ulije svoje vode u Kostolački Dunavac, Mlava protiče kroz selo Drmno i gradić Kostolac.

Posebno treba napomenuti da Mlava poseduje kapacitet za život krupnih pastrmki. To je razlog zbog koga je posećuju ribolovci iz čitave Srbije. U novije vreme pastrmke ima manje nego ranije, verovatno usled zagađenja vode u oblasti Žagubice, ali sigurno i zbog krivolova koji je svuda vrlo prisutan. Zbog toga toplo preporučujemo svim posetiocima ove reke da ulovljene pastrmke vraćaju, kako bi se njihova populacija u ovoj prelepoj reci ponovo obnovila.

                                           Oslobadjanje Mlavske pastrmke