R E K E   B A L K A N A  -   R E S A V A
   
  
   Istorija mušičarenja
   
   
Tekstovi

   Reke

   Mušičarska
 
   O nama
 
   Linkovi
 
   Home
 
 
 
 

           Vicočica       Temštica     Jerma    Resava   Mlava 


  
               
Resava je najduža pritoka Velike Morave sa njene desne strane. Protiče kroz gradove Despotovac i Svilajnac. Njen tok je dug oko 70 km. Resava nastaje od dva manja vodotoka: Zlotske reke i Bobovačkog potoka. Izvorište ovih rečica je na oko 1100 metara nadmorske visine, a ušće u Veliku Moravu, nedaleko od Svilajnca je na 94 metara. Izvorišni kraci ove reke nastaju na planini Beljanici, a sa druge strane ovog planinskog masiva, u Žagubici se nalazi izvor reke Mlave.

 

U gornjem toku Resava protiče kroz bukovu šumu Vinatovaču, koja je proglašena Parkom prirode, kao i kanjon reke Kločanice, leve pritoke Resave, koja u toku leta ponire u uzanom delu kanjona zvanom Suvaja. Gornji tok Resave koji je kanjonskog karaktera je dugačak oko 25 kilometara. Tu reka prolazi i kroz svoju najlepšu klisuru zvanu Sklop. Uzvodno od sela Strmosten i lokaliteta koji se zove Lisine, na reci se nalazi mala brana koja sasvim odvaja gornji tok od donjeg. Taj gornji deo je veoma zanimljiv za ribolov pošto u reci živi potočna pastrmka, a jedina vrsta koja se tu još nalazi je peš. Ispod navedene brane reka je presečena sa dva zahvata vode za ribnjake, kod Lisine i Strmostena. Te regulacije takođe presecaju biološku celinu reke, a ispod tog dela počinju da se javljaju druge vrste ribe, kao što je klen, potočna mrena, i dvoprugasta uklija dok se nizvodno od Despotovca javljaju i sve ostale vrste karakteristične za vode prelaznog, mrenskog, tipa. U delu nizvodno od ribnjaka može da se ulovi i po neka kalifornijska pastrmka, dok između Strmostena i Stenjevca pastrmka postaje sve ređa, mada u tom delu može da se ulovi i po neki krupniji primerak.

Kod Lisine u Resavu se uliva rečica koja se zove Vrelo. Ime je dobila zato što cela izbija iz jakog kraškog vrela. Na njoj se nalazi jedan od najatraktivnijih vodopada u Srbiji, koji se smatra i najvišim. U toj pritoci žive pastrmke, a i na njoj su izgrađeni manji privatni ribnjaci. Pastrmke takođe žive i u Kločanici koja se u donjem delu naziva Suvaja. Treba napomenuti da su obe pritoke male i da su u skladu sa tim ribe sitne.

Nizvodno od Strmostena odvaja se put za Resavku Pećinu, koja je poznata turistička atrakcija.

Od Strmostena reka se polako širi do mesta gde se u Resavu s leve strane uliva njena najveća pritoka Resavica. Ta reka je usled flotacije uglja u obižnjem rudniku bila veoma zagađena ugljenom prašinom, koju je unosila i u Resavu i veoma negativno uticala na čitav živi svet u njoj. Odatle reka ponovo ulazi u kanjon, da bi kod manastira Manasija izašla u široku kotlinu. Posle toga od Despotovca do Svilajnca i dalje do ušća u Moravu teče kroz plodnu ravnicu.

Pored cele reke, sve do gornjeg toka, prolazi put, tako da je Resava vrlo pristupačna reka. Za mušičarenje najzanimljiviji je gornji tok, u delu uzvodno od opisane brane. Reka nije velika, neki delovi su veoma zarasli u vrbe i drugo drveće, tako da ribolov nije lak, ali trud će biti nagrađen ulovom lepih pastrmki. U ovoj reci je do pre nekoliko godina pastrmka bila gotovo izlovljena, međutim, zahvaljujući poribljavanju i dvogodišnjoj zabrani lova, stanje se popravilo i od 2007 ribolov je ponovo dozvoljen.

Pastrmka iz reke Resave

Kao sve krečnjačke reke i Resava svojim pastrmkama nudi ogromnu populaciju gamarusa kao osnovnu hrane dna dok su tularaši dominantni medju akvatičnim insektima. Na Resavi smo osamdamdesetih godina prošlog veka vezali i uspešno koristili dve imitacije : Resavskog račića i Čupu ( Hairy Sedge)