F A Z A N O V   R E P
   
  
   Istorija mušičarenja
   
   
Tekstovi

   Reke

   Mušičarska
   entomologija

   Znakovi na vodi

   Imitacije

   Mušičarske radionice

   Prodaja
 
   O nama
 
   Linkovi
 
   Home
 
 

     Površinske imitacije jednodnevki        Fazanov rep i varijacije         Plivajući tularaši

            Zečje uvo         Zlatoglave nimfe     Teške nimfe   

 

  

Fazanov rep i njegove varijacije 

          Postoji veliki broj mušica za koje je zajedničko da su pravljene od repnog pera fazana. Verovatno je da je mušca jako stara, ali se zna da je prva zabeležena verzija Fazanovog Repa (Pheasant’s Tail) pojavila na krajnjem zapadu Engleske u pokrajini Devonšajr. Nastala je 1901. godine a njen autor je bio Payne Collier. On, a i mnogi drugi musičari tog vremena, smatrali su da za telo ove mušice može da se koristi samo središnje pero iz repa fazana i da ni jedno drugo nije tako dobro. Takođe insistirali su na tome da boja pera bude što tamnija, kakva se javlja na perima starijih fazana. Vrlo brzo ova mušica se raširila po celoj Britaniji ali i dalje po svetu. Pojavila se, takođe, plivajuća verzija ove mušice čiji je autor bio poznati mušičar tog vremena G.E.M. Skues. Ta verzija je u svemu ista kao original osim sto je pero od koga su vezane noge i repovi uzeto od petla. Skues je insistirao na nešto svetlijoj nijansi pera koja se naziva “sandy dun” i koja je bež-sive boje a veličine udica na kojoj je mušica vezana je 16-13. Ta verzija se do danas smatra za jednu od najboljih mušica koje se mogu koristiti za lov pastrmke, lipljana i svih ostalih vrsta riba koje se hrane insektima. Istina, u međuvremenu su “sandy dun” petlovi postali veoma retki pa je danas niko ne vezuje sa tim perom. Pokazalo se da široko rasprostranjeno perje sa vratova crvenih (riđih) petlova bez ikakvih problema moze da se koristi za nožice ove mušice. Očigledno je da se tajna uspeha ove mušice krije u materijalu od koga je vezano telo. Zbog čega je taj materijal tako privlačan za pastrmke? Svakako radi se o tome da pastrmkama mušica napravljena od tog materijala liči na njihovu hranu. Kada se malo pogleda na insekte kojima se pastrmke hrane uočava se da je ta boja između crvene i braon prilično rasprostranjena. Veliki broj, po nekim procenama i do 80%, imago oblika jednodnevki, poznatijih kao prelci (spinner) ima telo ove boje. Ti insekti se javljaju skoro svakog dana tokom sezone lova na pastrmke i zato nije čudno što je Fazanov Rep tako uspešan. Pored toga i veliki deo nimfi jednodnevki takođe ima sličnu boju pa to objašnjava uspeh vlažne verzije. Međutim, kada se radi o nimfama – postoji još poznatija mušica koja nosi to ime.
             Danas svakako najpoznatiji Fazanov Rep je veštačka nimfa čiji je autor legendarni Frank Sawyer, koji je preko 50 godina proveo kao čuvar reke Avon, jedne od najpoznatijih mušičarskih voda na svetu. Zapravo Avon je postala čuvena reka baš zahvaljujući Sawyer-u i njegovoj genijalno jednostavnoj nimfi. Sawyer je svoju mušičarsku karijeru započeo kao učenik Skues-a ali je brzo shvatio da neotežane imitacije “oca nimfe” u mnogo situacija ne tonu onoliko koliko bi trebalo. Zbog toga se dosetio da svoje nimfe vezuje tankom bakarnom žicom umesto koncem. Time su nimfe dobile potrebno otežanje. Kada mu se pružila prilika, Sawyer je svoje otkriće pokazao Skues-u a ovaj ga je podstakao da o tome napiše knjigu. Tako se 1958, kada Skues više nije bio među živima, pojavila knjiga Nymphs and the Trout u kojoj su opisani način izrade kao i lov sa jednostavnim nimfama od fazanovog repnog pera. Važno je napomenuti da je Sawyer smislio i poseban način lova nimfom, kakav do tada nije postojao. Kratko rečeno, radi se o tome da kada nimfa potone do dubine na kojoj se nalazi pastrmka i počne da joj se približava, treba podizanjem štapa izazvati da se nimfa pokrene. Taj pokret, koji izgleda kao da nimfa želi da pobegne od ribe, obično izaziva instiktivni napad na nju.

            Pero sa fazanovog repa inspirisalo je mnoge mušičare na stvaranje vrlo različitih mušica. Tako je Dave Collyer osmislio suvu mušicu Fazanov Rep sa krilima pravljenim od dva vrha petlovih pera bele boje, dok je Richard Walker vezao Walker’s Red Sedge kod koje je telo bilo od fazanovog pera. Ova mušica je na kraju tela imala vezanu lopticu od žute svile, krila su joj od isperaka sa vratnog pera braon-crvenog petla položena horizontalno na telo a noge od petla iste boje. Pored Sawyer-ove nimfe nastale su i druge sa telom od fazanovog repa, a među njima posebnu popularnost dostigla je Cove’s Pheasant Tail, engleskog eksperta za lov na jezerima Arthur-a Cove-a. Cove je tu mušicu vezao kao opštu imitaciju larvi i lutaka dvokrilaca, koji na velikim rezervoarima u Engleskoj prestavljaju najvažniju hranu za pastrmke.

           Mladen Merkaš, veliko ime među mušičarima bivše Jugoslavije, u svom Leksikonu ribolovnih mušica (1990) navodi čitavu seriju nimfi sa telom od fazanovog repa, koje se međusobno razlikuju samo po boji grudnog dela, a koji može da bude vinsko-crven, grao, maslinast, narandžast, žuti ili beo. Verovatno najneobičnija nimfa koja se pravi od ovog materijala je u svetu čuvena Teeny Nymph (Tinijeva Nimfa). Ova mušica koja svojim izgledom odstupa od uobičajenih nimfi, oduševila je mnoge ribolovce. Sam Teeny smatra da je način pecanja mnogo bitniji od izgleda nimfe (isto je mislio i Sawyer), tako da se uvek trudio da se njegova nimfa ponaša slično kao hrana kojom se hrane pastrmke.
           Pored ovih, postoje i mnoge druge mušice koje se vezuju sa telom od isperaka iz fazanovog repa. One su izuzetno popularne širom sveta, čak i u zemljama u kojima nema fazana. Naše iskustvo je da se fazanovo pero može uspešno zameniti dabignom odgovarajuće boje, što smo često radili upravo sa starom plivajućom verzijom ove mušice. U jednom malom eksperimentu koji je prilično davno sproveden na gornjem toku reke Neretve (uzvodno od Uloga) pokazalo se da je pastrmkama praktično bilo sve jedno da li je telo mušice pravljeno od fazanovog repa ili od crveno braon polipropilenskog dabinga (Fly Rite, #28 dark reddish brown). Tokom jula meseca pastrmke su svake večeri sistematski uzimale prelce manjih jednodnevki i Fazanov Rep na udici veličine 14 bio je izuzetno efikasan. Toliko efikasan da je čitavih nedelju dana to bila jedina mušica koja je bila potrebna. U tim uslovima klasična verzija sa telom od pera brzo je propadala u zubatim ustima pastrmki, pa se javila potreba da se odstupi od tradicije i upotrebi savremeniji i otporniji materijal. Na sreću pastrmke nisu pravile razliku i ulovi su bili odlični. Pri sličnim uslovima, pastrmke na drugim rekama (Mlava, Gradac, Đetinja) ponašale su se isto, tako da je Fazanov Rep, bilo u svom klasičnom obliku ili u modernijoj “polipropilenskoj” verziji, uvek bio pouzdana mušica kada se roje prelci.

       Jos jedno naše iskustvo sa mušicama vezanim od isperaka fazanovog repnog pera uspešno je potvrđivano najmanje desetak godina na rekama jugoistoka Srbije. Utisak da je boja fazanovog perja najsličnija boji tela velikog broja jednodnevki pojačavali smo dodavanjem jarko crvenih rebara, mekih nogu jarebice i krila od paralelnih isečaka fazanovih krilnih pera. Klasičan način vezivanja vlažne mušice pomogao nam je da prevarimo mnoge pastrmke koje su se u letnja predvečerja hranile jednodnevkama. Vođena nizvodno i plitko pod površinom, sa jedva zategnutim sistemom kako bi se napad u uslovima sve slabije vidljivosti bolje registrovao uspešno je zamenjivala plivajuće imitacije koje bi pred mrak zbog njihove tamnije boje bilo teže pratiti. Prethodno u toku popodneva, nimfa za istovetnim abdomenom davala je izvanredne rezultate na poznatim mestima gde smo očekivali prisustvo pastrmki i njihovo hranjenje u dubini. Letnji dani, rojenje tularaša i grupisanje njihovih lutaka na određenim nivoima uvodili su u igru još jednu varijantu Fazanovog repa. To je obična mekonoga mušica sa grudnim perom jarebice i punijim telom od fazanovih isperaka. U literaturi i stranim katalozima naći ćete je pod imenom Pheasant Tail Pupa. Ime joj govori sve a nama ostaje da verujemo, kao i kod čuvene Tinijeve nimfe, da sva njena magičnost ne proističe samo od pravilnog izbora tehnike pecanja i vođenja imitacije.

                                                                         Goran Grubić i Aleksandar Panić

 

             Sve imitacije nalaze se u prodajnom programu mušičarske radionice PANICFLY