Z E Č J E   U V O
   
  
   Istorija mušičarenja
   
   
Tekstovi

   Reke

   Mušičarska
 
   O nama
 
   Linkovi
 
   Home
 
 

    Površinske imitacije jednodnevki        Fazanov rep i varijacije         Plivajući tularaši

            Zečje uvo         Zlatoglave nimfe     Teške nimfe   

 



Zečje uvo 

Jedna od najpouzdanijih mušica za lov pastrmke na svakoj reci, kod nas i u svetu, je Zečje uvo (Hare’s Ear). Postoji mnogo verzija ove mušice, kojima je zajedničko da im je materijal za telo dabing sa zečjeg uva. Istina, pod “uvom” se obično podrazumeva malo širi pojas na glavi, odnosno licu, evropskog zeca. Taj materijal, kome mnogi pripisuju magična svojstva je vrlo dostupan jer je zec popularna lovna divljač a krzno sa njegove glave se ionako ne koristi za druge svrhe. Međutim, sigurno je da se godišnje puno te dlake potroši za izradu mušica jer one spadaju među najpopularnije i najviše prodavane. Nema prodavnice veštačkih mušica u svetu koja ne nudi bar nekoliko modela Zečjeg uva.
           Za razliku od drugih mušica o kojima smo pisali u ovoj seriji vrlo je teško pisati o njenoj istoriji. Iako se radi o staroj mušici, najverovatnije engleskog porekla, o njoj je zapisano vrlo malo. Činjenica je da se ona, kao izuzetno lovna, pominje od strane glavnih aktera “mušičarske revolucije” sa kraja 19. veka: F.M. Halford-a (“oca” suve mušice) i G.E.M. Skues-a (“oca” nimfe). Ali oni nisu izmislili ni suvu niti vlažnu verziju Zečjeg uva, već su je “nasledili” od starijih autora kao sto su M. Theakston i F. Francis koji su svoje knjige objavljivaili sredinom 19. veka. Oni su je verovatno preuzeli od ranijih ribara koji su, čini se, više voleli da pecaju nego da pišu knjige. Tako je priča o nastanku ove dragocene mušice ostala nezabeležena. Međutim, nema autora koji je pisao o mušicama iz familije Zečjeg uva, da se nije izražavao pohvalno o njima. Pri tome, teško da postoji autor u poslednjih 150 godina koji ih nije pomenuo. Očigledno radi se o neverovatno popularnim mušicama. Treba reći da su one sasvim zasluženo došle do te pozicije.
                   Najstarija verzija Zečjeg uva je bila krilata vlažna mušica, vezana na udicama od 16 do 12, sa repom od par dužih dlačica sa maske zeca. Telo mušice, po kome je i dobila ime, je od dabinga sa maske zeca (iz šire oblasti oko ušiju), a krila od isečaka sa pera čvorka ili divlje patke. Karakteristično je da se na toj mušici ne vezuju nožice od vratnog pera kokoške ili petla, već bi se umesto toga iglom oslobodilo nekoliko dlačica iz dabinga. Vrlo brzo ova verzija je dobila svoju najpoznatiju varijantu. Primećeno je da kada se na opisanoj mušici vežu još i rebra od zlatne lamete ona postaje još lovnija. Tako je rođeno Zlatom porebrano zečje uvo (Gold Ribbed Hare’s Ear). Ono se do danas smatra jednom od najboljih mušica opšte namene ali i imitacijom više vrsta manjih jednodnevki koje su značajna hrana pastrmke tokom većeg dela sezone. Istina, danas je ova verzija manje popularna jer se pojavilo puno novijih i “modernijih” mušica, međutim oni koji je koriste znaju da se njena lovnost ništa nije smanjila tokom proteklih godina.

                 Sledeća verzija je bila plivajuća verzija koju je veliki Halford stavio na listu najboljih mušica u knjizi Dry Fly Man’s Hadbook (1913). U svojim kasnijim knjigama ju je skinuo sa spiska, ne zato što je bila loša, već zato što se nije sasvim uklapala u njegove teorije o suvoj mušici. Interesantno je napomenuti da je ta plivajuća verzija takođe bila vezana bez namotaja petlovog pera koji su (do danas) u to vreme isključivo a kod dobrog dela i danas ostali obavezan deo svake mušice koja treba da se zadrži na površini. Sam Halford je pisao da se sa tom mušicom najbolje lovi ako ona leži nisko na vodi. To bi bila prva pojava mušica koje imitiraju preobražaj insekata a kakve se danas nazivaju emerdžeri, iako je ovo ime nastalo u novije vreme. Smatra se takođe da je ta mušica bila inspiracija za, danas opšte prihvaćene ali svojevremeno revolucionarne – No-hackle flies (plivajuće mušice bez petlovog pera) autora D. Swisher-a i C. Richards-a (Selective trout, 1971). Očigledno, Zečje uvo nije samo dobro služilo da mnogim generacijama mušičara napuni ribarske korpice, ono je pomoglo da nastanu mnoge nove i lovne mušice. Svakako, kasnije su se javile i verzije Uva kod kojih je korišćeno petlovo pero i to kako krilate verzije tako i beskrilne. Obično je korišćeno pero plavo sive boje (blue dun), ali je bilo i drugih varijanti. Ne treba posebno napominjati da su sve bile vrlo lovne.
              Najveću popularnost Zečje uvo danas svakako uživa kao nimfa. Kada se pomene to ime, nimfa je prvo što padne na pamet većini ribolovaca. Ne bez razloga, jer je to mušica sa kojom se lovi odlično tokom cele sezone a imitira ogroman broj larvi insekata: od jednodnevki do kamenjarki, dvokrilaca pa čak i tularaša. G.E.M. Skues je još pre nego što je osmislio mušice danas poznate kao nimfe koristio Zlatom porebrano zečje uvo i stavio ga na malu listu za njega najpouzdanijih mušica. U svojim kasnijim radovima, kada je već stvoren koncept vezivanja veštačkih nimfi i lova pomoću njih, bilo je prirodno da se neke od njih vezuju sa “magičnim” materijalom o kome pričamo. Sa širenjem popularnosti lova nimfom počele su da se vezuju mnoge varijacije Zečjeg uva i tako je sve do današnjeg dana. Svaka nova ideja u vezivanju veštačkih mušica vrlo brzo nađe svoju primenu na nimfi Zečje uvo. Tako je G. LaFontaine u svojoj izvanrednoj knjizi Caddisflies (1981) preporučio da za pastrmku može da bude privlačno ako se se na leđima nimfe veže lameta koja daje odsjaj. Na osnovu tog zapažanja rođena je odlična Flashback Hare’s Ear nimfa. Nešto kasnije Roman Mozer je počeo da populariše mušice sa metalnim glavama (obično zlatne boje) – i pojavila se Goldhead Hare’s Ear nimfa. Slobodno se može reći da nijedna novost u lovu pastrmke na mušice ne može na ovaj ili onaj način da prođe bez učešća dlake sa zečjeg uva. Na taj način je ova mnogo puta proverena mušica istovremeno i stara i vrlo savremena. S obzirom da je ona i nama jedna od najdražih mušica možemo da je od srca preporučimo svim kolegama koji do sada nisu imali prilike da je koriste. Onima koji su je probali, sigurni smo, nema potrebe da je posebno hvalimo.
            K
ako zečja dlaka zahteva posebnu obradu i pripremu da bi se od nje moglo vezati telo bilo koje od pomenutih imitacije to ćemo vam dati nekoliko korisnih saveta u vezi njene pripreme i korišćenja. Najpre o pripremi: dlaku ćete najlakše skinuti sa osušene ili još bolje uštavljene kože. Prirodna masnoća nije najvažniji detalj ove dlake pa se procesom štavljenja ne gubi ništa od mušičarski bitnih kvaliteta, a to su oštrina i obojenost. Skidanje dlake se vrši oštrim makazicama i to odsecanjem neposredno iznad kože. Poddlaka koju ovakvim načinom skidanja takođe prikupljate povezaće oštru dlaku svetlih vrhova i celoj smeši dati onu poznatu maslinasto žutu nijansu. Čuperci dlake sa lica i ušiju zeca dugi su od 0,7 - 1 centimetra i dlake su skupljene i paralelne jedna drugoj. Ono što treba uraditi da bi dlaka bila pogodna za upredanje je da se ona tako izmeša da u toj smeši nema paralelnih dlačica. Kada dlaka bude slična vati onda ste uradili dobar posao a do tog stadijuma ćete najlakše stići na sledeći način. U okruglu metalnu kutijicu stavite desetak sitnih novčića i nekoliko prstohvata neizmešane dlake. Sve što treba da uradite je da zatvorite i što brže, horizontalno tresete kutijicu sve dok vam zvuk koji proizvode novčići ne postane nepodnošljiv. Otvorite kutijicu i imaćete najkvalitetniju dlaku za izradu nimfi, vlažnih i plivajućih mušica. Ovaj postupak je moguć sa svakom dlakom a na isti način možete zjedno mešati dlaku sa manjim delovima sintetike.

            Sledeći problem sa kojim se sreću mušičari u svom prvom kontaku sa postupkom upredanja je nanošenje dlake na osnovni konac. Najlakše i za ovaj put sasvim dovoljno je nanošenje na konac premazan voskom za upredanje. Ako niste u mogućnosti da nabavite odgovarajući vosak uradite sledeće. Pustite da iz bočice bezbojnog laka za nokte ispari dosta acetona i da postigne gustinu meda. Četkicom uronjenom u takav lak premažite osnovnu nit i videćete, biće dovoljno da među prstima odvojite malo dlake i njome dodirnete namazanu nit i ona će biti prilepljena na nju. Ponavljanjem tog postupka dobićete nekoliko centimetara dlakave niti koju ćete kružnim trljanjem, palcem i kažiprstom, pretvoriti u vunicu čijim namotavanjem na telo udice dobijate dlakavo telo spremno za porebravanje, šišanje ili neku drugu radnju. Kombinovanjem sa vezivanjem krila, nogu, repova ili grudnih pokrova stići ćete do neke od imitacija koje vidite na fotografijama.

                                                                     Goran Grubić i Aleksandar Panić 

 

            Sve imitacije se nalaze u prodajnom programu mušičarske radionice PANICFLY