Z L A T O G L A V E   I M I T A C I J E
   
  
   Istorija mušičarenja
   
   
Tekstovi

   Reke

   Mušičarska
 
   O nama
 
   Linkovi
 
   Home
 
 

      Površinske imitacije jednodnevki        Fazanov rep i varijacije         Plivajući tularaši

            Zečje uvo         Zlatoglave nimfe     Teške nimfe   

                                           Zlatoglave nimfe 
 

        Zlatoglave nimfe danas spadaju među najpopularnije mušice za lov pastrmke. One su praktično postale nezamenljive, a najzaslužniji za njihovu popularnost je čuveni austrijski mušičar Roman Mozer, svakako jedan od najmaštovitijih autora danas u svetu. Istoriju nastanka ovih mušica ispričaćemo na bazi podataka koje je dao sam Mozer u jednom tekstu objavljenom pre par godina.
          Početak vezivanja nimfi sa "zlatnom" glavom desio se u severnoj Italiji još početkom 20. veka. Prvi modeli takvih nimfi pravljeni su sa srebrnom ili zlatnom glavom od stakla, navučenom na mušice vezane na udicama bez okca. Te mušice su bile veoma jednostavne, sa telom od raznobojne svile porebranim žicom zlatne ili neke druge boje. U početku su te mušice, danas bi ih zvali nimfe ili larve, korišćene za ribolov sa napravom poznatom pod imenom "tirolsko drvce". Ovaj sistem, koji je danas zabranjen na većini voda u Evropi, omogućuje da se čak i vrlo lake mušice bacaju daleko i vode uz samo dno. Ideja da se stave zlatne perle je imala za cilj da u mutnim vodama Alpskih reka budu upadljivije za ribe. Njihova popularnost se brzo raširila na Tirol i Švajcarsku. Treba napomenuti da se sve do 70-tih godina ove mušice nisu koristile za klasično mušičarenje već samo sa "tirolcem". Onda je 1978 Roman Mozer od prijatelja dobio nekoliko takvih nimfi uz napomenu da su izvanredne za lov lipljana u malo zamućenoj vodi. On je zapazio da su te mušice previše lake da bi se sa njima lovilo u dubini, gde su one davale najbolje rezulate. Zato je umesto staklenih ili plastičnih perli počeo da koristi bušene mesingane ("zlatne") kuglice koje je američka ribolovačka kuća Cabela prodavala kao komponente za varalice. Uz mesingane kuglice i jedan do dva reda namotane olovne žice nastale su "zlatoglave" nimfe kakve se danas najviše koriste. Uspeh sa tim novim nimfama je bio izvanredan, do te mere da su ribolovci na reci Traun počeli da sumljaju da Mozer koristi neki "živ" mamac.

        Sledeći korak ka globalnoj popularnosti ovih mušica desio se kada je Tom Rosenbauer iz Orvisovog tima napisao članak za Fly Fisherman početkom 90-tih. Od tada do danas Zlatoglave nimfe se šire neverovatnom brzinom po čitavom mušičarskom svetu. Gotovo svaka popularna nimfa dobila je i svoju zlatoglavu varijantu, koja je neretko lovnija i bolja od originala. Naša iskustva u lovu i vezivanju nimfi sa "zlatnim" glavama počela su gotovo kad i širenje te ideje u svetu. Mesinganih glava tada nije bilo na našem tržištu ni za lek, osim možda u nekim bolje snabdevenim prodavnicama Slovenije (gde se u to vreme stizalo bez pasoša). Ovde je najlakše bilo improvizovati i čekati na neko putovanje ili dobru volju rođaka tamo negde i doći do izvesne količine tih sjajnih dodataka. Za početak i prvi utisak bile su dovoljne i perle iz bižuterija koje su se dugo zadržale na našim zlatoglavim imitacijama, baš kao i kod prvih na taj način vezanih imitacija. Svaka tehnički drugačija novotarija kao i ova koju smo hteli ozbiljno proveriti probala se na najpouzdanijim imitacijama poput Princa, Zečjeg uva i Fazanovog repa. Nikako nismo dovodili u pitanje već prilična iskustva poznatih stranih ribolovaca, ali smo bili skeptični oko toliko težine skoncentrisane na kraju dugih predveza, kao i oko toga šta će pastrmke i lipljani reći. A rekli su toliko da u pomenutim slučajevima sem u uslovima malih reka ili vrlo niskih vodostaja zlatoglave imitacije stoje rame uz rame sa svojim osnovnim modelima. Nimfe sa plastičnim perlama su morale biti otežanije od uobičajenih ali su sasvim dobro poslužile da sa masovnijom pojavom pravih mesinganih glava požurimo i nabavimo dovoljnu količinu kuglica raznih prečnika. O detaljima lova nešto kasnije, jer po redu prvo sledi vezivanje a zatim izlazak na vodu.
                   U ovom delu mušičarskog sveta, vođenom velikom voljom i naučenom da u to vreme "skida" vezačke štosove samo gledajući sličice stranih kataloga, prvi korak - navlačenje kuglice na udicu i prepravljanje tada dostupnih modela udica, bio je rutinsko pitanje. Nabavka modela udica sa manjom kontra kukom i otvorenijih lukova u mnogome je pojednostavilo tu radnju. Sve ostalo bilo je isto kao i kod vezivanja "običnih" nimfi. Oko vezivanja samo još jedna napomena. Ukoliko želite da i vaša nimfa ima onaj lepo sakriveni završni čvor i da izgleda kao da odmah iza mesingane glave počinje telo od dlake ili isperaka, uradite sledeće. Dovoljno je samo pri stezanju skrivenog čvora blago prstima okretati kuglicu levo-desno i to ne više od par milimetara a namotaji konca će sami skliznuti u prostor njene šupljine. Neka kap laka bude veća i pustite je u otvor na mesinganoj glavi kod oka udice. Biće momentalno usisana a nimfa prožeta njime i maksimalno učvršćena. Da je metalna kuglica odličan dodatak i u grudima nimfe proverili smo takođe. Nimfa koju vidite vezanu na taj način možda je najuniverzalnija od svih predstavljenih i služila nam je odlično u trenutcima kad je pastrmka u dubini čekala i nimfe jednodnevki i lutke tularaša.
                   Od samog početka primetili smo nekoliko stvari, nimfe sa dodatkom "zlatne" glave veoma lako i brzo dosezale su veću dubinu i stvarno pokazivale izuzetne rezultate u uslovima malo zamućene vode. Od kad ih koristimo gotovo da jedino veliko povećanje i totalna mutnica mogu da nas spreče u pokušaju da mušičarimo. Nimfe tamnijeg tela, kao zlatoglava verzija Princa na udicama br. 6 i 8, lovile su i to odlično u vodi čija prozirnost nije bila veća od 20 centimetara. Bila je potrebna samo velika upornost u bacanju ali je i to bolje od odustajanja i vraćanja sa reke. Sve ribe koje su tada prihvatale nimfu bile su po pravilu  krupne i ni jedna nije spala sa udice jer su kačenja bila tako čvrsta da se jasno videlo da su zalogaje uzimale sa velikim poverenjem. Kada su postale standardne u našim kutijama počeli smo da ih isprobavamo i u "normalnim" situacijama. Na mestima sa bržim protokom ili veće dubine uvek je lakše bilo staviti zlatoglavu nimfu nego tandem nimfi ili olovne kuglice na predvez. Ne pominjemo otežane predveze jer su našim uslovima retki trenutci kada su stvarno potrebni, pa se sve završava običnim dužim najlonom i teškom nimfom na kraju. Pomenuti tandemi nimfi i dramlije na najlonu imaju najčešće vrlo čudne putanje leta, koje češće završe na nekoj grani nego u vodi a ako se ne desi to na predvezu nakon desetak bacanja imate obavezno bar jedan čvorić. Kolutni zabačaj je sa njima gotovo nemoguće izvesti, a baš nam je on i najpotrebniji za prezentaciju nimfi. Ali kada je sva težina (pa bila ona i poveća) skoncentrisana na kraju, sve se kontroliše mnogo lakše i neprijatnosti sa kačenjima možete očekivati samo u vodi. Sa dovoljno tankim i mekim najlonom zlatoglava nimfa će u vodi izvoditi i sitne džig efekte koji su "normalnim" nimfama potpuno nepoznati.

             Zadnje septembarsko iskustvo sa Temštice govori o tome da ove nimfe mogu imati i fantastičan učinak. Na samoj sredini nedelje punog Meseca uz probu najmanje dvadesetak standardnih jesenjih imitacija, od malih potezanki do plivajućih tularaša, jedini i to kakav rezultat, dale su zlatoglave nimfe Fazanov rep i Zečje uvo. Pastrmka je bez ikakve pauze napadala nimfe ceo dan tako da su dva ribolovca imala preko 60 realizovanih napada uz još toliko promašaja na reci, koja (sticajem žalosnih okolnosti) trenutno ne važi za najbolju pastrmsku vodu. Naravno, svaka od tih pastrmki i dalje krasi reku a spremni smo tvrditi da ulov ne bi bio ni deseti deo toga da nije bilo zlatoglavih nimfi.

       Još jedan dobar primer vrednosti ovako rađenih imitacija zbio se na samoj sredini leta uoči Petrovdana. Znate da nema leka kada nabasate na dan kada se ribe hrane u zonama gde ih je teško dokačiti mušičarskim alatom, još gore je kada se u takvim zonama hrane veoma slabo. Pastrmka sa slike i njena kob u čeljustima bile su jedina radost tog dana i ribolovcu koji ju je upecao i onome koji je fotografisao. Dan zbog toga nije bio manje vredan jer o ribama, ribolovu i o tome zašto robujemo baš mušičarenju najviše naučimo baš u takvim uslovima.

 

                                                                   Goran Grubić i Aleksandar Panić

 

             Sve imitacije se nalaze u prodajnom programu mušičarske radionice PANICFLY