Vicočica       Temštica     Jerma    Resava   Mlava

  
                Reka Temštica predstavljala je do izgradnje brane na reci Visočici, nakon Tare i Lima, najjaču salmonidnu reku istočno od Drine. Njeno ogromno riblje bogatstvo i lepote značajno su umanjeni nakon izgradnje pomenute brane kojom su vode Visočice skrenute i tunelom vraćene ka Pirotu gde se i nalaze postrojenja hidroelektrane. Nekada velika i moćna reka spala je na vode Toplodolske reke i nekoliko manjih potoka koji joj se pridružuju na putu ka ulivu u Nišavu. I pored tog velikog hendikepa reka Temska je zadržala svoj salmonidni karakter i danas ima u sebi veliki mušičarski potencijal koji je nažalost kao i na većini voda ovog tipa ugožen ribokrađom i nemarom. Ipak u nadi da će razum prevladati predstavljamo vam ovu reku koja bi u budućnosti mogla biti  i primer borbe za očuvanje prirode jer je trenutno poprište borbe protiv još jednog sumanutog projekta prevodjenja vode iz jednog u drugi sliv i uništavanja prirode.
          Današnji tok Temštice počinje sa dva jaka kraka koji izvorište imaju pod samim Midžorom. Levi nosi ime Rakitska reka, dug je oko 5 kilometara i celim svojim tokom ima solidno naselje pretežno sitne potočne pastrmke. Desni i jači se zove Javorska reka, sa svojim pritokama je dug desetak kilometara i predstavlja jedan od najlepših i najmanje zagađenih tokova Balkana. Potočna pastrmka iz ovog sliva je snažna i lepa riba koja svojom borbenošću pruža pravo uživanje svima koji je iz tog razloga love.
           Na svom putu ka Mrtvačkom mostu gde se nekada sastajala sa vodama Visočice Toplodolska reka, koja to ime dobija kod sela Topli Do oko 7 kilometara uzvodno, preseca i gradi duboke klisure u slojevima crvenog peščara  starog 300 miliona godine tvoreći vanrednu i zastrašujuću lepotu. Ceo tok reke prati solidan, delimično asfaltiran put tako da joj je relativno lako prići iz pravca Pirota i Knjaževca. Mesto gde se put ka Toplodolskoj i Temstici odvaja je selo Temska na petnaestak kilometara od Pirota prema Knjaževcu.
            Karakteristika sliva Temštice je veoma veliki pad pa tako na svojih tridesetak kilometara toka od podnožja Midžora i nadmorske visine od oko 1300 metara, do Temske savladava visinsku razliku od čitavih 1000 metara. Iz ovog razloga tok je sastavljen iz mnoštva manjih i većih virova,  brzaka i vodopada koji ih spajaju a sama mekoća stena peščara omogućila je stvaranje najrazličitijih oblika u toku. Potočna pastrmka nastanjuje tok ovih dveju reka celom njihovom dužinom dok su prateće riblje vrste u gornjem toku potočna mrena i peš. Nizvodno od Mrtvačkog mosta i starog sastava sa Visočicom, javlja se sve češće klen i dvoprugasta uklija dok podno Temske i sve bliže ulivu u Nišavu u reku zalaze skobalj i mrena. Tokom zadnjih deset godina populacija veoma krupne potočare spusta se iz Jerme i Temštice  u Nišavu pa je  pred mrest   primećeno prisustvo veoma krupnih pastrmki u donjem toku Temštice

     Reka Temštica mušičarski je interesantna na celom svom toku kako iznad Temske u delu reke gde dominira pastrmke tako i ispod ovog sela ka ulivu u Nišavu gde su češći ulovi klena ali su zato pastrmke koje tu obitavaju izuzetno krupne i daleko iznad proseka naših reka. Dominantna hrana pastrmki u Temštici su tularaši ali ne treba zanemariti ni jednodnevke, kamenjarke i riblju hranu koja u pojedinim danima izbiti u prvi plan. Podjednako uspešno se mušičari kako nimfama i manjim strimerima tako i na površini reke. Mušičarski pribor ni u početku sezone ne treba da prelazi klasu 5 dok su 4 i 3 dobro rešenje za leto i jesen na reci Temštici. Do Sela Temske i jugozapadnih vrata Stare planine stižete iz Pirota nakon petnaestak kilometara puta ka Knjaževcu ili skretanjem sa magistralnog puta ka Knjaževcu desetak kilometara pre Pirota kod sela Staničenje.

                                                  Pastrmka iz Temske