Vicočica       Temštica     Jerma    Resava   Mlava 

                    Visočica je centralna reka dela masiva Stare planine koji pripada  Srbiji. Nastaje od nekoliko jakih potoka koji svoja izvorišta imaju u najvišim delovima planine na nadmorskim visinama preko 1700 metara. Dva najjača kraka nose imena sela kroz koja protiču i to su Dojkinačka i Jelovička reka. Oba kraka sa svojim pritokama imaju dužinu od preko 40 kilometara i ceo njihov sliv nastanjen je potočnom pastrmkom i pešom a na visinama ispod 1000 metara sreću se i retka jata potočnih mrena. Za razliku od Temske, koja teče sa druge strane planine Bratkova strana, Visočica i njene poritoke naizmenično prolaze kroz zone peščara, škriljca i krečnjaka pa je morfologija njenog toka različita u zavisnosti od podloge kroz koju teče. Pomenuti kraci sastaju se na mestu Vrelo gde svoje vode obogaćuju vodom iz dva jaka kraška vrela sa protokom jačim i  od samih reka. Od tog mesta Visočica počinje ličiti na jaku planinsku reku što se odmah ogleda kroz pojavu dubokih virova i snažnih brzaka a samim tim i jačeg  naselja i krupnijih primeraka potočne pastrmke. Okolina Vrela poznata je kao prirodno plodište pastrmke pa tako s' jeseni ovaj deo reke obiluje matičnim primercima iz donjeg toka koji se propremaju za mrest.
       Visočica nakon par kilometar toka kroz pitomu planinsku kotlinu poznatu pod imenom Bukovo ulazi u svoju prvu klisuru - Bobovište, presecajući široku krečnjačku gredu i ulazeći u rub masiva planine Vidlič. Ovaj deo reke proglašen je mušičarskim revirom u kome je dozvoljeno pecati samo mušičarskim priborom a lovna mera dveju riba koje možete poneti je 30 centimetara. Ribolovom je  naselje riba svedeno na manje primerke pastrmki (oko lovne mere) kojih ima u solidnom broju dok su krupniji primerci redji. Riblja hrana sastoji se pretežno od insekata i gamarusa čije populacije jačaju u blizini vrela i na krečnjačkom terenu a veći primerci riba vrlo često se hrane uklijama, peševima i potočnim mrenama.
       Nakon 4 kilometra toka kroz sledeću kotlinu i prolazak kroz sela Visočka Ržana i Rsovce, Visočica se sada sa desne strane vraća ka istom krečnjačkom masivu i nanovo ga preseca gradeći Vladikinu ploču, svoju najveću i najčuveniju klisuru, čije dve trećine dužine nisu uopšte prohodne. Na celom toku ima dosta pastrmke, klena i potočne mrene i na tom potezu postoje izuzetni uslovi za mušičarenje. Izlazeći is Vladikine ploče Visočica ponovo teče kroz relativno pitomu kanjonsku kotlinu do sela Pakleštica gde se uliva u Zavojsko jezero. Ovo je ribom  najbogatiji teren jer se krajem maja reka napuni klenovima koji u nju zalaze na mrest a s' jeseni i zimi u nju zalaze krupne matice potočne pastrmke iz jezera koje neretko ostaju u reci i za vreme jačih prolećnih vodostaja.
   
     Svi mušičarski mamci od nimfi do strimera daju odlične rezultate na ovoj reci koja sa boljim gazdovanjem i permanentnom kontrolom može postati jedna od par najznačajnijih pastrmskih voda Srbije. Do Visočice se stiže iz pravca Pirota putem preko Vidliča do sela Rsovci (22 km) i dalje uzvodno ka Vrelu ili putem ka brani Zavojskog jezera gde se nakon desnog skretanja na mestu Koprivštički krst  (10. kilometar puta ka brani) makadamskim putem (7 km) stiže do Pakleštice. Smeštajni kapaciteti su skromni i osim Planinarskog doma i hotela u Pirotu potencijalni gosti se moraju osloniti ma smeštaj u selima ili kampovanje za koje postoje odlični uslovi na pitomijim delovima reke.

Mlada pastrmka iz Visočice